SUBOTA
Subota osvanula,sunce najavljuje dan vreo i vruć.A meni svejedno, ja ću da ga započnem sa tobom, ja ću da ga završim sa tobom.
Noćas si mi u san došla.A san bio malo i čudan, a mnogo više lijep.Da ti ga pričam, makar onoliko koliko je moja svijest, moj mozak,a prije svega moja duša i srce zabilježili.U snu obadvoje imali po dvadesetak godina,ja došao (neznam već kako, ta san je to )u neku društvo,i tamo me upoznaše sa jednom plavom curom, imenom Vera.Imala si na sebi sivu majicu sa nekim natpisom, i nešto si pisala.I znam da si bila student, i da sam i ja bio student. I mi se kretali u društvu tome, a ti sve bila pored mene, i sjećam se bila si malo viša od mene(ni san mi ne briše ona 2 cm)i da mi je drug prišao i pitao sviđa li ti se Vera, i da sam se ja samo nasmijao na to,i rekao sviđa mi se.I onda smo (sve u snu, a izgledalo je kao da je prava stvarnost)negdje išli u grupi i onda se vraćali ja i ti zajedno, i ja ti rekao, hoćemo li se naći sutra ( a ti još uvijek bila u toj sivoj majici sa natpisom)i ti mi klimnula glavom i ja bio sretan.I onda se san završio, al slike ostale u glavi i dok ti ovo pišem mogu te vidjeti u toj sivoj majici sa natpisom i mogu vidjeti mladost i ljepotu, i mogu vidjeti tebe pored sebe,i nešto mi toplo.Čudni su snovi, dopuštaju ti da ostvariš ono što i tvoja najdublja podsvijest želi da jeste stvarnost, dopušta da život počne sa tobom, da život traje sa tobom,da jesi od početka, da jesi svugdje,san ti dopušta da budeš ono što uistinu jesi da budeš sa onom sa kojom uistinu želiš biti.I nije možda slučajno što mi se san javio baš noćas.
I nije mi lako danas pisati ovu poruku.Najradije je ne bih ni pisao.Ona bi mogla biti zadnja poruka koju ćeš čitati prije nego što se zakratko rastanemo,prije nego što pređemo u onaj voz koji polako tutnja,vozeći nas polako i usporeno kroz krajolike koje ćemo mi tek obilježiti.Nećeš mi nedostajati, već mi nedostaješ. Već je u meni ona tiha bol koja me podsjeća da neke stvari, makar zakratko neću više imati.Ono tiho iščekivanje otvaranja pošte tamo u kasne noćne sate, samo da vidim ima li poruka od tebe, lagani pogled na nju, i osjećaj sreće i radost što ima jutra i tebe u njemu.I moje računjanje kada mogu biti sa tobom na chatu, onaj prvi cmok i "ja bio brži" i ono Vera....molim....Volim te....i opalim te golim.I svašta bih ja tu sada mogao nabrajati, i naše brzo porukanje, i naš tajni chatovski seks,i naše ozbiljno-poluozbiljno-neozbiljne rasprave, i sve ono u čemu si ti, a ti si u svemu i nema te gdje te nema.
I jebeš ga u pravu si,ne treba o tome razmišljati,al eto,nije do mene, ja ne bih, al me nešto stalno podsjeća da ćeš mi faliti, da mi već fališ,da od sutra moram čekati tebe, da od sutra moram brojati dane dok opet ne budeš sa mnom, onako kako mi već znamo,onako blizu, onako prisni, onako kao kada nas dvoje postajemo jedno.I strah me je toga i nije me strah.Ponekad osjetim lagani strah od toga da ćemo se naviknuti na to nedostajanje,da će neki ludi glas potajno rovariti i šaptati nam,pa vidiš da možeš bez nje/njega vidiš da si zadovoljna žena/ muškarac,da će u onim trenucima kada te trebam ili me trebaš, a nema te, nema me,prevladati onaj tihi osjećaj da je bolje nemati patnju makar po cijenu toga da nemaš ni punu sreću.I znam kada bi se to desilo, a neće, uvijek bih ponovno tražio dugu koju si mi ti podarila, i znam nikada je više ne bih mogao naći, jer svaki čovjek ima svoju dugu, i ne možeš ukrasti tuđu,samo je jedna tvoja duga, samo je jedna jedina sa kojom je možeš dijeliti.

I nije me strah,znam da smo otkrili sebe jedno drugom.Znam da potpuni jesmo i ja i ti samo onda kada makar znamo da jeste tamo ona/onaj koji te voli, koja me voli,znam okus naših poljubaca nema vremensko ograničenje, znam da u tihim i vrelim ljetnim noćima ću se prevrtati tražeći tebe, dozivajući te u san prebirajući po slikama našeg već bogatog zajedničkog života.I nije me strah, znam i plavo nebo nad kojim rekosmo zavjete naše, čuvat će nas i našu ljubav.I nije me strah i ne odagnavam ovime ja sumnju niti sebe ubjeđujem u nešto, ja znam da plava kosa tvoja jeste i moja, ja nađoh,ja spznah,ja ne dam tebe.I nije me strah,ja znam da obadvoje nas želimo i hoćemo opet nas dvoje, a kada želiš nešto toliko jako, onda se svi bogovi Olimpa udruže da ti pomognu da ostvariš to.I nije me strah , ja znam da vrijeme će to proći kao dlan o dlan, da opet u zagrljaj moj doći ćeš onako kristalno čista, princeza sjajna kraljica bajna,moja.
Ljubavi, dok tebe ne bude , ja ću da pišem i za tebe i za mene, dok tebe ne bude ja ću da sanjam i za tebe i za mene, dok tebe ne bude ja ću da prizivim nas dvoje i za tebe i za mene,dok tebe ne bude ja ću da crtam naše buduće zajedničke puteve, dok tebe ne bude ja ću samo da te volim i čekam da opet bude tebe.Da te bude uz mene,da opet čujemo naš cmok i....prvi te našao....da zasvijetle okice na indeksu....da usne nam se spoje....da strast u nama proključa.....da prostremo ćebe....da nam bude ruka u ruci.....tvoja glava na ramenu mome.....da čujem tvoj smijeh.....da vidim i osjetim bezglasno Volim te....da...da bude stvarno da.

Ljubavi,znam da znaš da te Volim,znam da sve znaš al.......................Volim te, jednostavno Volim te