USPAVANKA

U životu nam se događa puno bajkovitih stvari,treba ih samo prepoznati i živeti za njih.Živeti u njima i osetiti sve lepote čarobnih trenutaka koje nam pruža najlepša bajka,bajka života. Bajku prve ljubavi,bajku o otkriću princa saputnika,bajku rađanja,bajku životnih sitnica sam imala sreću da čitam i živim u njima.Kada sam mislila da sam sve bajke pročitala,otkrila sam na policama uredno složenih svakodnevnih priča i pričica,umotanu u paučinu,nepoznatu do tada još ne otkrivenu bajku.Radoznalo sam je prevrtala po rukama pokušavajući da otkrijem njen sadržaj ili bar naslov.Oduvala sam prašinu sa nje,srce je zakucalo brže.Polako sam prstima povlačila niti paučine,krv je brže prokolala kroz vene.Nešto u meni se pokrenulo,zatalasalo,pretilo da izađe na površinu.Naslov knjige u mojoj ruci polako je počeo da izranja iz šarenih korica života.Zlatnim slovima zalazečeg sunca preko čitave strane zabljesnuo je naslov"Uspavanka".Okrenula sam stranicu na kojoj je pisalo:"pročitaj pre spavanja,pročitaj dok te život ne uspava". Naviknuta na sigurnost,udobnost,sreću,okružena ljubavlju,okružena poznatim svakodnevnim sitnicama,nesigurna a ipak rešena da je pročitam,da živim u njoj,okrenula sam prvu stranicu. Predamnom,nisam sigurna da li nov ili možda zaboravljen ,svet sazdan od emocija kao plimnih talasa,olujnih vetrova,kovitlaca,zelenih krošnji prašuma,lijana,virova nabujalih reka ,sve preti da me povuče,preti da se izgubim i ne pronađem put nazad.I kada sam mislila da sam izgubljena u tom kovitlacu emocija,pojavila se,ni od kuda,ruka;topla,svilenkasta,nežna ,sigurna.I nije me više ispuštala dok me je vodila stazom uz same ivice ponora,dok smo balansirali prelazeći uskim mostićem iznad provalija strasti ,dok smo kao vetar u oluji brodili podivljalim morem.U njegovom oku sva ljubav sveta dok mi govori da me voli.U njegovim prstima sva toplina nebeska dok mi sklanja kosu sa čela.Gubim se u njegovom dahu,dišem na njegovim grudima,postajem deo njega i živim još jednu životnu bajku sa njim.Gradimo svoj mali svet u kome smo sami,dovoljni jedno drugome,svet od emocija ,svet ljubavi.I lepo mi je tu,sa njim u mislima,sa njim u snovima,sa njim u bajci.I više nisam sigurna da li sanjam,čitam ili živim ovu bajku.Znam samo da ne želim da se probudim,da ne želim da je pročitam i da ne želim da izađem iz nje. I kako vreme prolazi,jedan deo mene zna da se približava kraj,da je zadnja stranica tu negde,samo ne znam još uvek ko će da je okrene.Ako to bude on,postaće mi sećanje,a sećanja bole.Ako to budem ja,onda to neću biti ova ja.Ako to bude život,biće to moja poslednja bajka,bajka pročitana pred spavanje,bajka u kojoj sam živela dok me život nije zauvek uspavao.