Volio bih jedan život sa tobom, nas dvoje naša djeca, baš kao i mi, romantična, lijepa, pametna, nježna, puna života ( baš si ovo predivno rekla na chatu)ma znaš da bih volio, sve bih ja sa tobom i uvijek će u meni biti žal što negdje neko nije odredio da se susretnemo tamo na početku naših života,valjda sa razlogom, valjda samo da nas upozna u ovom životu, da bi odmah jedno drugo prepoznali u idućem životu.nema drugog odgovora nego tog.
Baš bih sada rado da ti pišem, da snove svoje pretočim u riječi, da ih ti prepoznaješ, da vidiš sebe u njima, da vidiš nas, da vidiš naš život oslikan bojama svijetla, radosti, sreće. Bit će vremena, jako puno dana je pred nama, i sve ćemo mi sitći, još u ovom životu, u idućem životu nećemo ništa stizati, živjet ćemo ga lagano, mirno, jedno pored drugog, i samo nekada u tiha povečerja, onako sjedeći u fotelji, reći ćemo poluglasno jedno drugom, a jel Vera ili možda Zlatko, imaš li ti osjećaj kao da se mi znamo još mnogo prije nego što nam se putevi ukrstiše.I znat ćemo odgovor, mi tada samo nastavljamo ono što počesmo u ovom životu, ono što jeste naše i samo naše, tako treba i tako će biti
Volim te Ljubavi,jako te Volim
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар