NAŠ DRUGI ŽIVOT II

Kažu da postoje paralelena vremena koja se uporedo dešavaju i ljudi samo sele iz jednog vremena u drugo.Sele da ponovo prožive,da dožive,započnu ili završe ono što nisu u predhodnom životu.Naš drugi život se desio.....

Rođenje i djetinjstvo

Rodili smo se istog avgustovskog dana 1958 u primorskom gradu.Moji su tu doselili zbog posla,tvoji,njihove prve komšije,primili ihkao stroosjedeoci.Nismose istoga dana trebali roditi,ja planiran za malo kasnije,ai požurio.Moja majka bi kasnije sa osmijehom govorila ,krmak jedan,požurio za njom,kao da je znao..Tebi tvoji dadoše ime Vera,meni majka insistirala da se zovem Zlatko,otac se malo dvoumio,znao da je ona imala mačka po imenu Zlatko,pa mu bilo malo nezgodno ali pristao na kraju.Šta je drugo i mogao.
Ti bila plava,svijetla,duge kose,nekada sa kikicama,a nekada sa repićem,ja crn,sa osmijehom koji je nekada izgledao tužan(nekada kasnije,kada bi gledali moju sliku sa olovkom na kojoj je pisalo moj prvi dan u školi.zajedno bi smo se smijali tom osmijehu),ti veselija i bučnija,ja tiši i skloniji plaču.Igrali smo se u pržini odmah pored naših kuća,ti nosala lutku,ja joj dao ime Nina,ja se igrao autićima,trčao bih za njima po dvrištu i stalno vikao brrrrrrrrmmmm.Od jačih i viših dječaka ti si me branila.Jednom si trčala sto metara za komšijom Banetom iz susjednog dvorišta,koji mi je uzeo autić,sustigla ga,udarila u leđa,uzela autić i donijela mi ga....a ja sam kroz zube procijedio-fala.Malo sam i plakao tada.
U prvi razred smo pošli zajedno,majke su nam tražile da sjedimo u istoj klupi,neka ih zajedno dok se ne naviknu na školu.Prva dva razreda sjedili zajedno,onda ja tražio da se razmjestimo,bilo me sramota da sjedim sa curicom.Tebi bilo malo krivo ali nisi ništa rekla.U četvrtom osnovne sam te jako povukao za kosu,nagovorili me drugovi,ti se okrenula i udarila me pernicom po glavi.Poslije si išla u wc i malo plakala.To mi kasnije rekla Jasna,tvoja najbolja prijateljica.
Zajedno smo se vračali iz škole svakog dana.Ti bila sve ljepša,ja to nisam primećivao.U osmom razredu gledali zajedno film Sjaj u travi.Ti me upitala,hajde da probamo da se poljubimo.Zatvorili oči,stisnuli usne i prislonili ih jedno na drugo.Držali par sekundi,a onda ti rekla pih,pih,ja ponovio za tobom pih,pih al' u sebi se pitao zašto to ona govori..Završili osnovnu školu.


Ja htio u gimnaziju da se upišem,ti u medicinsku.Rekla da ti se sviđa raditi sa bolesnima.Onda ti tvoja majka rekla,al' gimnaziju kada završiš možeš ići za doktora,to ti je bolje.Ti malo razmislila,vidjela da je tako i opet nas dvoje u istom razredu.Nismo se mnogo družili,samo smo učili zajedno,ja bolje znao srpskohrvatski i istoriju,ti bolje znala matematiku.Mene zanimao fudbal i čitanje novina,ti volela sa svojim drugaricama brbljati do kasno,tamo u parku iza škole.U trećem razredu gimnazije ti prvi put prohodala sa Nešom iz četvrtog razreda gimnazije.ja te onako ispod oka gledao kako hodate dok se držite za ruke,ti izgledala srećno,ja nisam znao zašto te gledam.Nakon tri mjeseca ti mi rekla,prekinula ja ,pusti papka. Meni bilo drago,ne zanm zašto.
Upisali fakultet u istom gradu.U međuvremenu si se ohladila od medicine i zainteresovala za ekonomiju.Upisala je,ja upisao pravo.Iznajmljeni sobičci nam bili u istom dijelu grada.Svaki dan poslije podne pili kafu u kafiću Šentada.Izmenjivali utiske i pričali ko nam se sviđa.Na drugoj godini fakulteta upoznaš Milana...malo se manje srećemo,ali često spominjemo.Iste godine u toploj majskoj večeri sretnem te u kafiću.Obraduješ mi se,kažeš moraš mi nešto reći,nagneš se i šapneš mi,ja uradila "ono"..Nasmojem se ,kažem,vala ti je bilo i vrijeme.Te sam se večeri napio.Moj cimer mi je rekao da me nikada nije vidio tako pijanog i pitao se za razlog.Nisam ga ni ja znao,bila dobra muzika,pošlo me.
Na drugoj godini fakulteta ja upoznam Vesnu,crna,zgodna,tiha,uvijek nasmiješena....Počnemo se zabavljati,meni lijepo sa njom.Mislio i njoj sa mnom.Upoznam je sa tobom.Nakon nekog vremena primjetim malo tuge u njenim očima.Ženski hormoni šta drugo može biti.Jedne večeri,ona me je samo pomilovala po glavi i rekla,trebali bi prekinuti,znaš ti i sam zašto,svako ima svoju sudbinu i od nje ne treba bježati...nisam je shvatio,o čemu ona priča.Na trećoj godini prekidaš i ti sa Milanom,u sobi dok pričamo o tome kažeš mi ,nisam ga mogla shvatiti,ti mu smetao.Nisam ga ni ja mogao shvatiti.Što možemo drugo nego da više vremena provodimo zajedno.Otkrivamo da volimo šetati u predvečerja i lagano pričati.Naveče san postaje nemiran.Šetali bi tako dugo zajedno da ona tvoja najbolja drugarica još iz djetinjstva,Jasna,nije jednom sjela sa nama i rekla,znate vas dvoje,dosadili ste bogu i narodu,dosadili ste i meni i svakome.šta vi tu izvodite,vidite da ste jedno za drugo i prestanite bježati od toga .Pogledamo se i nasmijemo,o čemu ona priča.Nakon mjesec dana ja te nazovem i kažem,znaš Vera razmišljao sam,možda Jasna ima pravo.Ti kažeš,i ja sam ,možda i ima.Otada smo zajedno.


Brak i djeca

Svadba je bila nakon završenog fakulteta.Tiha i skromna svadba,po našoj želji.Ti u bijeloj venčanici,ja u tamnom odijelu,svađali smo se oko odijela,na kraju ja popustio.Majke nam na svadbi sjedile zajedno i smijuljile se.Vratili smo se u primorje,ti našla posao u banci ja u pravnoj službi u brodograditeljskom preduzeću.Nakon dvije godine,došlo je i prvo dijete,muško,sin,isti ja,malo smo se prepirali oko imena,svakave nam kombinacije padale na pamet,onda nam dosadilo i rekli neka bude Goran,kao da je ime važno.Sestru je dobio opet nakon dvije godine,plave kose,svijetlih očiju.Ovaj put je bilo lakše oko imena ....neka joj život bude kao san a ime Sanja.Život je tekao dalje,jedino su šetnje u predvečerje ostale iste.Nikada to nismo propuštali. dan za danom,godina za godinom,razred za razredom,ja više nisam imao kose,ti svoju počela da farbaš.Kada je imala dvadeset i tri godine sanja je došla kući i rekla,ja se udajem.Mi rekli,neka je sa srećom.kada je bila svabda ona držala zdravicu i rekla,ništa više i ništa manje ne želim nego da budem sretna kao što su moji roditelji.Mi se zagrlili,ja primetio suzu u tvome oku.Goran otišao u Ameriku da studira i ostao tamo.Nekakva Jane ga smotala,Kada je dovodio prvi put kući mi bili u strahu,hoćemo li znati sa snahom amerikankom.Znali smo,uvijek se smijala i nama ništa nije bilo nerazumljivo.Kada smo prvi put bili u Americi,išli vidjeti unuka)hodali smo Park avenijom,najviše se čudili debelim Amerikancima,ti mi rekla,ne bih ti ja ovdje živjela za bilo kakve pare vid' ih samo kako su debeli,pih.Jednom u tri godine svi bi smo se sakupljali,nas dvoje,djeca,zet i snaha,četvoro unučadi.Pekli tada janje i čevape,pili bijelo vino,osim zeta,on volio pivu.Došla i penzija.I moja i tvoja.

Smrt

U 71.oj sam dobio prvi infarkt.Jedino čega se sećam je bolnička soba i tebe dok sjediš pored mene.Sječam se i tvoje ruke.Stalno si mi govorila da moram prestati pušiti ali te ja nikako nisam slušao.sada sam morao.Samo po nekada kada tebe nema,onako krišom bih zapalio cigaru,povukao dva dima i bacio je.Mislio sam,život je jedan.I dalje smo šetali u predvečerja,krugovi su bili manji i sporiji,ali nismo odustajali..U 79.oj sam opet dobio infarkt.Dva dana kome i na kraju kraj.Sada ti mogu reči da kada umreš,onda tvoja duša odozgo može da gleda sve što se dešava.Na sprovodu je govorio nekakav iz mog bivšeg preduzeća.Pričao je o samopregornom radniku i dobrom drugu.Ti si samo blijedo stajala i nisi progovarala.Svi su plakali osim tebe.
Život se nastavio.Ti svaki dan išla na pijacu,a predveče u šetnje.Kćerki nam jednom došli i rekli,pripazi malo na staru,sve nam se čini da ona naveče kada hoda priča sama sa sobom.Voljela si sjesti u fotelju i gledati televiziju.Ponekad bi zaspala uz to i onda bi te unučad morala buditi i zvati da ideš spavati.I te,opet tople avgustovske večeri,osam dana pred tvoj 81.rođendan si zaspala.Nisu te mogli probuditi.Poslije su pričali po gradu da nikada nisu vidjeli takav osmijeh na licu nekoga ko je umro.Sahranili su te pored mene.Na sprovod je došla i Jasna sijeda starica,bacila ružu na grob i polako se udaljila.
I eto,ja ovako vidjeh naš drugi život,možda on bude i drugačiji,možda ljepši,možda još dosadniji ali znam da će biti.
I znam da te Volim.I znam da me Voliš.